Dobrih stvari gotovo da nema. Jedino su kolege prilično kolegijalne.

Ko očekuje punu prijavu, putne troškove, topli obrok ili elementarne uslove rada, neka ne potpisuje ugovor o radu u Ninamediji. Ovo je mesto za studente i početnike kojima treba prva crtica u CV-ju, ali kritično loše okruženje za sve koji traže mentorstvo, izazov, zdravu kulturu i napredak. Ako imate preko 23 godine i ambiciju veću od minimalca, preskočite. Rad u ovoj firmi najviše liči na socijalni eksperiment: koliko dugo možete glumiti zadovoljstvo dok ste prijavljeni na jedva više od minimalca, bez benefita i bez sistema. Sve odluke su apsolutno centralizovane. Inicijativa se ne nagrađuje, doživljava se kao drskost. Ideje se ne slušaju, već su pretnja. Rezultat? Najbolji odlaze (čak i oni koji su bili lojalni preko deceniju), a ostaju oni koji nemaju gde ili su voljni da ćute. Očekuje se vojna disciplina u haosu bez pravila, a sve je samo dnevna improvizacija. Ovo nije posao, ovo je produžena verzija srednje škole, bez raspusta i sa radnim vremenom od 8 i po sati + vikendom. Ko ovde ostane dovoljno dugo, prestane da veruje da zaslužuje više.

S obzirom da je ideje nemoguće davati u ćaci sistemu Ninamedije, možda možemo ovde dati nekoliko konstruktivnih saveta: Zaposlite ljude koji će kvalitetno da rade posao i daju nove ideje, a ne da klimaju glavom. Možda konačno čujete nešto pametno. Pokušajte jednom da zadržite talentovanog radnika. Biće to novi i uzbudljiv koncept, obećavamo. Možda otkrijete da kvalitet može postojati čak i kod vas. Razvijajte sistem, a ne ego. Svaka firma je ogledalo svog vlasnika. Neko vidi tim, neko vidi poslušnike. Platite ljude koji znaju posao, barem približno tržišno. Ako želite profesionalce i kvalitetnu uslugu za klijente, nemojte nuditi honorar za studentski posao. Prestanite da se plašite ambicioznih zaposlenih. Plašite se onih bez ambicije, oni vas koštaju najviše. Ambicija je zarazna, ali ne brinite, u ovoj firmi se brzo izleči, kad vidite kolika je plata. Jedine ambicije u ovoj firmi su prekovremeni rad i preuzimanje posla da bi se uštedelo na zapošljavanju novih radnika. Dokle god firma živi od drugara i kontakata, biće ograničena tačno na to: kafansku reputaciju. Teško je tražiti profesionalizam od drugih ako ga prvo ne ponudite vi. Stroga pravila, kamere i doušnici nisu standard. To je znak da menadžment ne veruje ni sebi, a kamoli zaposlenima. Oni koji ne veruju ni sebi svakako imaju razloge za to. Dajte ljudima prostor da rastu ili budite iskreni i recite im da ga neće imati. Nije ok glumiti razvoj i liderstvo tamo gde ga nema.